Ka­da je na­kon vi­še­de­ce­nij­skog lje­kar­skog sta­ža, pne­u­mof­ti­zi­o­log, pri­ma­ri­jus dr Ga­ni Ka­ra­ma­na­ga oka­čio bi­je­li man­til i ste­to­skop, ni­je mi­ro­vao već se po­sve­tio svo­joj ve­li­koj lju­ba­vi - pi­sa­nju. To­kom ove go­di­ne već su iza­šle nje­go­ve dvi­je knji­ge „Sje­ća­nja jed­nog lje­ka­ra“ i „Po­ro­di­li­šte u Ul­ci­nju“, ko­je su na­kon pri­mor­skih gra­do­va prek­si­noć pro­mo­vi­sa­ne i u pod­go­rič­koj Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci „Ra­do­sav Lju­mo­vić“.
O knji­zi „Sje­ća­nja jed­nog lje­ka­ra“, ko­ja je skup pri­ča i ane­go­do­ta iz nje­go­ve am­bu­lan­te, ali i rod­nog Ul­ci­nja, go­vo­ri­li su re­cen­zen­ti, lje­kar, aka­de­mik dr Go­ran Ni­ko­lić i mr Amer Ra­mu­so­vić, pi-ar Fon­da za zdrav­stvo, a is­pred iz­da­va­ča Sa­fet Kur­ta­gić, di­rek­tor Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va. Ka­ko je ob­ja­snio dr Ni­ko­lić, po­seb­no ga je do­ta­kla knji­ga „Sje­ća­nja jed­nog lje­ka­ra“, jer ga je vra­ti­la u go­di­ne ka­da je i on po­či­njao da stu­di­ra me­di­ci­nu. No, po­ja­šnja­va i da su nji­ho­va is­ku­stva to­kom ško­lo­va­nja bi­la raz­li­či­ta, ali su ih do­ve­la do istih pro­fe­si­o­nal­nih re­zul­ta­ta i pri­ja­telj­stva. Knji­gu po­zi­tiv­no do­ži­vlja­va i Ra­mu­so­vić, pr­ven­stve­no zbog po­ru­ke da po­red hu­ma­no­sti čo­vjek mo­ra iza­bra­ti i lju­bav. Ta­ko­đe, i da se ni­kad ne tre­ba pre­da­va­ti, bez ob­zi­ra na okol­no­sti. Do­kaz je i to što lje­ka­ri iz ma­lih gra­do­va mo­gu uspje­šno gra­di­ti na­uč­nu ka­ri­je­ru, kao i ko­le­ge iz ve­li­kih cen­ta­ra. To­me u pri­log si­gur­no ide i či­nje­ni­ca da je Ka­ra­ma­na­ga autor vi­še od 100 na­uč­nih i struč­nih ra­do­va u ča­so­pi­si­ma i dnev­nim no­vi­na­ma na al­ban­skom i srp­skom je­zi­ku. Uče­snik je br­oj­nih na­uč­nih sku­po­va u ze­mlji i re­gi­o­nu, kao i En­gle­skoj, Tur­skoj i Ita­li­ji. Po­red ove dvi­je knji­ge ob­ja­vio je i „Li­je­če­nje pri­rod­nim fak­to­ri­ma u Ul­cinj­skoj re­gi­ji“, „Isto­ri­ja zdrav­stve­ne slu­žbe Ul­ci­nja“, „Sun­ce, mo­re, zdra­vlje – oda­bir struč­nih i na­uč­nih ra­do­va“. Obra­ća­ju­ći se pu­bli­ci, dr Ka­ra­ma­na­ga, pr­vi Al­ba­nac ko­ji je u Cr­noj Go­ri po­nio ti­tu­lu pri­ma­ri­ju­sa, ob­ja­snio je da su „Sje­ća­nja jed­nog lje­ka­ra“ auto­bi­o­graf­ska pro­za, ko­ju je po­sve­tio svim svo­jim dru­go­vi­ma, kao i uči­te­lji­ma i pro­fe­so­ri­ma, ko­le­ga­ma, kao i oni­ma ko­jih vi­še ne­ma.
– Dok sam pi­sao ovu knji­gu, imao sam osje­ćaj kao da po­no­vo ži­vim svoj ži­vot – na­gla­sio je dr Ka­ra­ma­na­ga.
Ve­če je umje­šno vo­di­la no­vi­nar­ka Ve­sna Šo­škić.
Ž.J.


Vre­me­plov sje­ća­nja

Knji­gu „Po­ro­di­li­šte u Ul­ci­nju“, ko­ja go­vo­ri o for­mi­ra­nju ove zdrav­stve­ne usta­no­ve, pred­sta­vi­li su gi­ne­ko­log i aku­šer prof. dr Sne­ža­na Ras­po­po­vić i prim. dr Men­sud Gr­bo­vić, po­moć­nik mi­ni­stra zdra­vlja.
– Ova knji­ga pred­sta­vlja vre­me­po­lov sje­ća­nja na vi­še­de­ce­nij­sko stva­ra­la­štvo i pre­dan rad, od­ri­ca­nje, is­traj­nost, po­sve­će­nost i pro­fe­si­o­nal­nost jed­nog čo­vje­ka u ostva­ri­va­nju jed­ne ple­me­ni­te ide­je – re­kao je dr Gr­bo­vić.